Милутин Бојић био је српски песник, драмски писац, књижевни критичар, позоришни рецензент и српски војник у Првом светском рату.
Рођен је 1892. године у Београду. Похађао је Основну школу „Вук Караџић“ у Београду (тада се звала „Палилулска школа“). Његов брат Драгољуб био је професор геологије, а братанац Мирко Бојић новинар.
Милутин Бојић је учесник балканских ратова 1912. и 1913. године, као и Првог светског рата. Драму „Урошева женидба“ коју је пренео преко Албаније 1915. године штампао је на Крфу, а збирку песама „Песме бола и поноса“ објавио је у Солуну. Из ове збирке је и песма „Плава гробница“, посвећена страдању српских ратника. И сам песник лично је гледао како савезнички бродови одвозе гомиле лешева које уз звуке војничких труба спуштају у море.
Дела:
Збирке песама - Песме (1914), Каин (спев, 1915), Песме бола и поноса (1917).
Драме - Ланци (1910), Краљева јесен (1913), Госпођа Олга (1913-1914), Урошева Женидба
Дана 8. новембра 1917. године Милутин Бојић је преминуо у Солуну у болници. Сахрањен је на војном гробљу на Зејтинлику. Опроштајни говор на сахрани је читао књижевник Иво Ћипико.
Коментари
Постави коментар